Abeceda

Esperantska abeceda se sastoji od 28 slova: a, b, c, ĉ, d, e, f, g, ĝ, h, ĥ, i, j, ĵ, k, l, m, n, o, p, r, s, ŝ, t, u, ŭ, v, z.

Nekih znakova nema u hrvatskoj abecedi:

• ĉ = č
• ĝ = dž
• ĥ = nepčano h (izgovara se naprijed, a ne kao naše "h" u grlu)
• ĵ = ž
• ŝ = š
• ŭ = kratko u. aŭ, eŭ su dvoglasi koji se sastoje od "a" ili "e" i kratkog "u" i pripadaju jednom slogu. Npr.
  • Eŭropo
  • aŭtoro

Izgovor

Riječi se čitaju točno onako kako su napisane. Npr.

• amiko = amiko
• ĉambro = čambro
• ĝi = dži.

Naglasak

Višesložne riječi naglašene su na predzadnjem slogu, npr.

• te-le-FO-no
• ra-DI-o
• kaj
• a-MI-ko
• ES-tas
• AN-kaŭ (jer je 'kaŭ' jedan slog).

Pripazite kod riječi poput historio (hi-sto-RI-o).

Član

U esperantu postoji samo određeni član la. On je nepromjenjiv (bez obzira na rod, broj ili padež). Članom la određuje se da su predmet, osoba ili pojava o kojoj se govori poznati i određeni, odnosno već ranije spomenuti. Ne postoji neodređeni član.

Npr.

• Seĝo estas en ĉambro. - Stolac (neki, bilo koji) je u sobi.
• La seĝo estas mia - Stolac (taj već spomenuti, točno određeni) je moj.

Osobne zamjenice

• mi – ja
• vi – ti, vi
• li – on
• ŝi – ona
• ĝi – ono, on, ona
• ni – mi
• ili – oni

Zamjenice li i ŝi upotrebljavaju se samo za osobe muškog, odnosno ženskog roda. Ĝi se koristi za stvari, životinje, pojave kao i osobe kojima ne preciziramo rod (sunce, stol, dijete, pas, kiša,...).

Posvojne zamjenice

Tvore se dodavanjem nastavka -a osobnim zamjenicama:

• mia – moj, moja, moje
• via – tvoj, tvoja, tvoje; vaš, vaša, vaše
• lia – njegov, njegova, njegovo
• ŝia – njen, njena, njeno
• ĝia – njegov, njegova, njegovo
• nia – naš, naša, naše
• ilia – njihov, njihova, njihovo

Imenice

Sve imenice imaju nastavak -o. Ne postoji gramatički rod: po potrebi ženski se rod označava sufiksom.

• tablo – stol
• lernanto – učenik
• lernantino – učenica

Množina

Nastavak za množinu je -j. Njega dobivaju i imenice i pridjevi, npr.:

• tabloj – stolovi
• lernantoj – učenici
• viaj lernantoj – tvoji/vaši učenici

Glagoli

1. Nastavak glagola u infinitivu je -i, npr.
   • lerni – učiti
   • labori – raditi
   • esti – biti.
2. Nastavak za sadašnje glagolsko vrijeme (prezent) je -as. Taj je nastavak isti za sva lica jednine i množine:
   • mi sidas – ja sjedim
   • vi sidas – ti sjediš / vi sjedite
   • ni sidas – mi sjedimo
   • ili sidas – oni sjede.

Ĉu?

Ovo je upitna riječ koja znači "je li?" odnosno pretvara izjavnu rečenicu u upitnu (da/ne):

• Ĉu vi sidas? – Sjediš li?
• Ĉu vi skribas? – Pišeš li?

Kiu?

Ovo je upitna riječ sa dva značenja: "tko?", "koji?", npr.

• Kiu vi estas? – Tko si ti?
• Kiu instruisto sidas? – Koji učitelj sjedi?

Nastavak -ist

Označava zanimanje (profesiju) osobe ili članstvo u nekom pokretu, npr.

• instruisto – učitelj
• hotelisto – hotelijer
• esperantisto – esperantist, pripadnik esperantskog pokreta

Nastavak -in

označava ženski rod:

• patro – otac
  • patrino – majka
• lernanto – učenik
  • lernantino – učenica
• instruisto – učitelj
  • instruistino – učiteljica

Potvrdna riječ

jes znači "da".

• Ĉu vi estas en la ĉambro?
  • Jes, mi estas en la ĉambro.

Negacija

ne znači "ne".

• Ne, mi ne estas en la ĉambro.